TUŠ NA PAPIRU
Predrag Đukić
1-19.3.2022.
Predrag Đukić je samostalni umetnik, živi i radi u Beogradu. Rođen je 15. juna 1981. godine u Beogradu. Završio je Školu za dizajn u Beogradu 2000. godine. Diplomirao je 2007. godine na Odseku zidno slikarstvo, smer restauracija i konzervacija. Od 2009. godine član je ULUS-a, a od 2012. član i ULUPUDS-a. Učestvovao je na više kolektivnih i grupnih izložbi. Učestvovao je na International Summer Art Camp 2010, 2011, 2012, 2014, 2015. i 2016. u Nagykőrös-u, Mađarska, kao i u rezidencionalnom programu GLO’ART u Belgiji 2016.
Mejl: pedjapedjukic@gmail.com
Predrag Đukić „Tuš na papiru”
Konzistentan realističan pristup doživljaju portreta – karakteristika je izložbe „Tuš na papiru” Predraga Đukića. Ikonografski svet ovog autora počiva na kontinuiranom istraživanju ličnosti, odnosno psihološkom čitanju. Zaokupljenost i duboka posvećenost tušu na papiru, kao jednoj od najzahtevnijih likovnih tehnika, transponovana je u stilski ujednačenim monohromatskim crtežima koji nisu predlošci, već autonomna likovna dela.
Razumevanje i tumačenje individualnosti, kao i izoštrenost opažanja ovog stvaraoca, sagledavamo kroz kompleksne anfas i profilne potrtete, preciznog poteza i neverovatne brige o svakom detalju – umetniku bliskih i važnih osoba. Naoko statatični, oni u većini radova plene intimnošću i mirnoćom, ali i mimika i ekspresija su nezaobilazan činilac izložbene celine.
Poseban kvalitet ove postavke, koja obuhvata dvadesetak radova, je istinska zadivljenost svakog posmatrača, ne samo tehničkim umećem Predraga Đukića, već predstavljanju portreta, (najvitalnijeg žanra u umetnosti) – kao fenomena refleksije društvene dimenzije života.
U Beogradu, februara 2022.
Maja Živanović, novinar i likovni kritičar
Često se crtež radi kao predradnja za neku složeniju likovnu aktivnost, ali je veći izazov da crtež i crtački elementi budu potpuno autonomni. Tuš i pero na akvarel papiru je za umetnika Predraga Đukića predstavlja način da istraži sopstvenu spretnost u stvaranju rada jednom drugačijom tehnikom koja za razliku od ulja na platnu nudi ograničene mogućnosti izražavanja. Sama tehnika tuša i pera koja je korišćena za pisanje i crtanje datira još od Antike. Knjige skica Jakopa Belinija, venecijanskog slikara iz XV veka, koje se nalaze u Londonu, rađene su olovnim iglama i mastilom na papiru i predstavljaju vredan primer ove tehnike. Botičeli je skicirao iglom preliminarne linije svojih ilustracija za Danteovu „Božanstvenu komediju”. Direrove knjige skica sa njegovog putovanja u Holandiju pokazuju pejzaže, portrete i druge objekte, crtane ovom zahtevnom tehnikom. Tehnika tuša i pera se koristila za izradu portreta od XV do XVII veka, a ponovo je oživljena u doba romantizma XVIII veka, da bi se kasnije pojavila i u delima nekih modernih umetnika među kojima se ističe Pikaso. Savremeni srpski umetnik Predrag Đukić samo nastavlja dugu tradiciju ove crtačke tehnike i sa svojim hiperrealističnim portretima on briše granicu između umetnosti i realnosti.
Crteži portreta na delima Predraga Đukića su prepuni detalja strukture kože i finih dlačica, što omogućava da se pažnja posmatrača preusmerava sa detalja na celinu i obrnuto. Naslovi kao što su: „Milena“, „Nebojša“ „Demir“ i dr. predstavljaju likove koji su umetnikovi bliski prijatelji. Oni treba da u svakom posmatraču izazovu pomalo zaboravljena i zapostavljena osećanja empatije i bliskosti sa drugima. Crteži Predraga Đukića upozoravaju na otuđenost i distanciranje savremenog čoveka, jer empatisati znači ući u privatni opažajni svet druge osobe. Upravo zbog toga, Predragovi crteži pridaju značaj osetljivosti na menjajuće doživljaje koji teku u drugoj osobi, od straha, besa, nežnosti, konfuzije ili bilo čega što on/ona doživljava.
Petar Mošić, Beograd, 2022.