АНДРЕЈИН КРСТ
Теодора Ракиџић
28. 11 – 16. 12. 2023.
Ликовна галерија
Како један саобраћајни знак подразумева усмеравање пажње на одређено обавештење, упозорење, опасност или забрану, улога му се може генерализовати на једину могућност предвиђања онога што следи и јасног утиска о складном функционисању и држању свега под контролом. Тај утисак се ремети када се на веома краткој раздаљини појави мноштво саобраћајних знакова, што доводи до поделе пажње и загонетке о томе куда је прво усмерити. Сличан проблем се јавља приликом сусрета са обореним знаком, чије је значење онда минимализовано, а тумачење самим тим потпуно блокирано. Овакве ситуације резултирају парадоксалним закључком да наметање правила било које врсте није могуће.
Архивирање знакова на које сам упућена на дневном нивоу подразумева грчевит покушај да се будућност предвиди и потенцијална неприлика избегне. Уколико постоји информација о томе какав нас пут чека, постоји и сигурност и контрола. Срушени и одваљени знакови означавају сушту супротност, те на личном плану доводе до збуњености, напетости, забринутости и немоћи.
Специфичан облик Андрејиног крста не мора се искључиво означити као спој железничке пруге и обичног пута. Ослањајући се на хришћанска тумачења распећа на крсту овог облика и историјски значај појављивања у хералдици, саобраћајни знак је оплемењивање већ постављеног контекста. Укрштање два различита пута значи проналазак заједничке тачке, сусрет, уједињење, разумевање, истомишљеништво. Ипак, искуство показује исто што и знак налаже, путеви се одвајају, мишљења разилазе, водећи нас даље у усамљеност и алијенацију. Овај знак је покушај помирења супротности, а као такав и симбол унутрашње борбе да будућност предвидимо или да се садашњости препустимо.
Теодора Ракиџић
Биографију уметнице можете прочитати овде.
Изложба ће бити отворена до 16. 12. 2023. радним данима од 10 до 20, суботом од 10 до 16 часова.