ЦРТЕЖИ
Хана Рајковић
10-28.5.2022.
Ликовна галерија
Небројено пута су се цивилизације рађале, достизале свој зенит и потом урушавале и нестајале, остављајући за собом пустош фрагмената по којима ће будућа поколења копати и тражити одговоре на питања: ко су били ти људи и где су отишли? Велелепне зидове и аквадукте, стубове и скулптуре, слике, фреске, писма и песме, скрипте и законе стварале су, писале, градиле и подизале руке које нас данас немо опомињу: све смо то МИ створили, па и више, а сада смо кости, непомичне и беле, наше шупље лобање кезе се по катакомбама и ракама и не чекају више ништа, не надају се ничему. Како и зашто су то себи дозволили?
Цртежи Хане Рајковић су спона која спаја нас и њих, наше страхове и њихова угашена надања, наше сад и њихово после. Танке линије графитне оловке по памучном папиру откривају свет у коме смо и ми и они заједно и једно, свет у коме се људске снаге удружују и расипају, као пулс срца: ту смо, нисмо ту, ту смо, нисмо ту. На тим цртежима нема нас, али се осећа наше присуство – јер то су наше столице, наше мреже и ограде, наше пецаљке и барке, то је нешто што смо ми створили и оставили ту. То смо оставили јер смо морали, нисмо хтели да пустимо, али наше време је ограничено и наше руке напустила је снага и моћ. Сада су моћ и снага у вама, покушајте да не поновите наше грешке, ако можете.
Цртежи пред вама су артефакти времена у коме живимо и света који нестаје. Они су и порука из будућности, али и порука за будућност. Они су сведочанства наше жеље да живимо и будемо присутни преко граница које нам је природа одредила и дозволила. Они су огледало наше садашњости, али и магична кугла из које извирују одрази наше прошлости и наше будућности.
Игор Ћорић