ПРЕЛАЗ
Даниела Фулгоси
У најновијој серији радова Даниела Фулгоси представља нам се низом цртежа/колажа препознатљивих ликовних квалитета и интелектуалних исказа. Сви технолошко медијски квалитети њеног рада су присутни, пажљиво и чврсто изграђени и структурирани, а емоционално интелектуални приступ директних порука и асоцијација, као увек разговетан и артикулисан. Оно што је посебна карактеристика изложених радова је згушњавање композиције, засићење фактура и простора. И иначе директна у комуникацији на свим нивоима и у свим медијима, Фулгоси, овде као да деривира саму суштину досадашњег деловања и трајања у ликовном простору: без симплификације угушћава емоцију, сећање и асоцијацију. Одлике Даниелиног рада – минуциозна, виртуозно изведена калиграфија цртежа оловком, често запрепашћујуће егзактно, микроскопски прецизно уклапање елемената колажа и јасна логична композиција која артикулише све нивое излагања садржаја, у целини ове изложбе, посматрачу и тумачу који има срећу да прати и памти развој овог еминентног опуса, сада без сувишне репетиције, директније и дубље приказују саму уметницу. Искуства, сећања, реалитети приказани калиграфском вештином сведоче о проживљеном и доживљеном, потврда су присуства, искуства и времена. Колажирани елементи који говоре структуром, фактуром и асоцијативним обликом, доносе сећања и стремљења филтрирана емоцијом и асоцирају на усвојени или жељени идеал, а са друге стране носе жар, неумитност, судбину. Парадоксално, али потпуно функционално и јасно, појава пресованих детелина са 4 листа из колекције уметницине мајке, у композицији „Срећа“ представља чежњу и трагање за срећом и њен резултат – КРАЈ, тако једини потпуно реалан предмет постаје интерпункцијски знак и додатно осветљава тему, претварајући је у питање „Срећа?“ Ова реторичка, али веома реална запитаност је управо елемент који есенцира ауторске поруке, попут дилеме, или двојности коју директно представља диптих „Ватрена кожа“. Теме судбине, неумитности, трајања, тока, краја којима плени триптих „Тамни путоноша“, јасно показују доба резимирања, сабирања, али без резигнације. Приказану интелектуалну и емоционалну дубину ауторке и њеног рада, овај посматрач најсублимније може да асоцира целином набоја Миљковићевих Похвале ватри и Критике метафоре. Постигнуту кондензацију и есенцијалност исказа и израза личном асоцијацијом на брачки вареник – еталон медитеранског еликсира укуса, боја, мириса.
Дејан Радовановић
Биографију уметнице можете прочитати овде.
Изложба ће бити отворена до 17. јула 2021. радним данима од 10 до 20 часова, суботом од 10 до 16 часова.