Аутор фотографија: Милутин Марковић

Изложба ће бити отворена до 6.7.2019. сваког дана од 10 до 20 сати, осим недеље.

Архeтипски карактери

Узети као универзалне форме, телa и лицa представљена на овој изложби доведена су до индивидуалне непрепознатљивости. Људи на радовима су ослобођени  социолошких карактеристичности, као и свих пролазних, тренутних психолошких одлика. Они постају представе универзалног, архетипског карактера. Крећући од примарне инспирисаности људским телом, моје истраживање тежи разоткривању оног основног садржаја уписаног у његовој архитектоници. Те садржаје, првенствено хуманог карактера, покушавам да учиним јасно читљивим кроз ликовно редефинисање простора тела – простора у којима они постају материјални и доступни визуелном опажању.

Циљ је остварити простор општих питања људског постојања, као и снажан доживљај људског присуства. Под тим простором се, пре свега, подразумева имагинарни простор слике, а затим и реални простор, који се формира поставком радова у галеријском амбијенту. Имагинарни простор слике се отвара у границама тела и његове материјалности. Присутности телесне материје, а кроз њу и самог човека,  доприносe ликовни поступак који захтева дуготрајне процесе тражења и трансформације форме тела. Залеђен поглед, заустављени покрети људских фигура које све време покушавају да надиђу формат и скоро изађу у простор посматрача, наглашена материја телесности – све то би требало да наведе посматрача на суочавање са природом човека као таквог. Представе са слика би требалo да посматрача доведу у стање снажне емпатије, која за циљ има побуђивање оних дубоких питања људског постојања. Сликарским трансформисањима и сталним преиспитивањима форме и карактера, тело и лице почињу да одају утисак кретања животне енергије, као и људске загледаности у просторе изван свакодневног. Посматрач бива измештен из садашњег тренутка и упућен на потрагу за сликама ослобођеним од површности – за сликама опште драме људског постојања, откривајући тим путем како битност туђег присуства, тако и нове просторе сопственог бића.

Антанасије Пуношевац рођен је 1. јуна 1992. године у Крушевцу. Завршио је основне и мастер студије као студент генерације на Факултету ликовних уметности 2015. године у класи проф. Гордана Николића, Одсек сликарство. Тренутно је на докторским студијама сликарства на истом факултету. Члан је УЛУС-а и Удружења ликовних уметника Крушевца. Излагао је на више групних и на седам самосталних изложби.

Самосталне изложбе:

  1. Београд, Галерија ФЛУ, Изложба студената генерације Универзитета уметности у Београду за 2015. годину
  2. Београд, Галерија Дома културе Студентски град, Простори лица
  3. Крагујевац, Галерија Мостови Балкана, Лица, изложба цртежа
  4. Београд, Галерија ’73, Лица, изложба цртежа
  5. Крушевац, Уметничка галерија, (Само)посматрање, изложба акварела и слика
  6. Ниш, Галерија савремене ликовне уметности / Павиљон у Тврђави, изложба литографија и цртежа, Јелена Петровић и Антанасије Пуношевац
  7. Нови Сад, Галерија Културног центра Новог Сада, изложба акварела

Награде:

2011 Награда ФЛУ за цртеж студената прве године студија

2014 Награда Стеван Кнежевић за цртеж

Стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Контакт:  antanasije.punosevac@live.com