ТУШ НА ПАПИРУ
Предраг Ђукић
1-19.3.2022.
Предраг Ђукић је самостални уметник, живи и ради у Београду. Рођен је 15. јуна 1981. године у Београду. Завршио је Школу за дизајн у Београду 2000. године. Дипломирао је 2007. године на Одсеку зидно сликарство, смер рестаурација и конзервација. Од 2009. године члан је УЛУС-а, а од 2012. члан и УЛУПУДС-а. Учествовао је на више колективних и групних изложби. Учествовао је на International Summer Art Camp 2010, 2011, 2012, 2014, 2015. и 2016. у Nagykőrös-у, Мађарска, као и у резиденционалном програму GLO’ART у Белгији 2016.
Контакт: pedjapedjukic@gmail.com
Предраг Ђукић „Туш на папиру”
Конзистентан реалистичан приступ доживљају портрета – карактеристика је изложбе „Туш на папиру” Предрага Ђукића. Иконографски свет овог аутора почива на континуираном истраживању личности, односно психолошком читању. Заокупљеност и дубока посвећеност тушу на папиру, као једној од најзахтевнијих ликовних техника, транспонована је у стилски уједначеним монохроматским цртежима који нису предлошци, већ аутономна ликовна дела.
Разумевање и тумачење индивидуалности, као и изоштреност опажања овог ствараоца, сагледавамо кроз комплексне анфас и профилне потртете, прецизног потеза и невероватне бриге о сваком детаљу – уметнику блиских и важних особа. Наоко стататични, они у већини радова плене интимношћу и мирноћом, али и мимика и експресија су незаобилазан чинилац изложбене целине.
Посебан квалитет ове поставке, која обухвата двадесетак радова, је истинска задивљеност сваког посматрача, не само техничким умећем Предрага Ђукића, већ представљању портрета, (највиталнијег жанра у уметности) – као феномена рефлексије друштвене димензије живота.
У Београду, фебруара 2022.
Маја Живановић, новинар и ликовни критичар
Често се цртеж ради као предрадња за неку сложенију ликовну активност, али је већи изазов да цртеж и цртачки елементи буду потпуно аутономни. Туш и перо на акварел папиру је за уметника Предрага Ђукића представља начин да истражи сопствену спретност у стварању рада једном другачијом техником која за разлику од уља на платну нуди ограничене могућности изражавања. Сама техника туша и пера која је коришћена за писање и цртање датира још од Антике. Књиге скица Јакопа Белинија, венецијанског сликара из XV века, које се налазе у Лондону, рађене су оловним иглама и мастилом на папиру и представљају вредан пример ове технике. Ботичели је скицирао иглом прелиминарне линије својих илустрација за Дантеову „Божанствену комедију”. Дирерове књиге скица са његовог путовања у Холандију показују пејзаже, портрете и друге објекте, цртане овом захтевном техником. Техника туша и пера се користила за израду портрета од XV до XVII века, а поново је оживљена у доба романтизма XVIII века, да би се касније појавила и у делима неких модерних уметника међу којима се истиче Пикасо. Савремени српски уметник Предраг Ђукић само наставља дугу традицију ове цртачке технике и са својим хиперреалистичним портретима он брише границу између уметности и реалности.
Цртежи портрета на делима Предрага Ђукића су препуни детаља структуре коже и финих длачица, што омогућава да се пажња посматрача преусмерава са детаља на целину и обрнуто. Наслови као што су: „Милена“, „Небојша“ „Демир“ и др. представљају ликове који су уметникови блиски пријатељи. Они треба да у сваком посматрачу изазову помало заборављена и запостављена осећања емпатије и блискости са другима. Цртежи Предрага Ђукића упозоравају на отуђеност и дистанцирање савременог човека, јер емпатисати значи ући у приватни опажајни свет друге особе. Управо због тога, Предрагови цртежи придају значај осетљивости на мењајуће доживљаје који теку у другој особи, од страха, беса, нежности, конфузије или било чега што он/она доживљава.
Петар Мошић, Београд, 2022.