ЗАЧАРАНИ КРУГ
Цртежи Драгане Ивановић Раић
22. 10 – 2. 11. 2024.
Ликовна галерија
„На земљи си, томе нема лека“
Семјуел Бекет
Ова мисао–водиља Семјуела Бекета на најбољи могући начин дефинише теме и атмосферу у стваралаштву Драгане Ивановић Раић (1956 – 1987), академског сликара из Београда и члана УЛУС-а, по својој природи необичне, а мало познате ауторке.*
На двадесет шест цртежа одабраних за ову прилику (у комбинованој техници), насталих у периоду њене веома продуктивне фазе (1978 –1987), уочава се фантастичан свет енигматичног проседеа у атмосфери бекетовског театра апсурда. На делима мањег формата, које карактерише лак и минуциозан цртеж, уметница нас уводи у свет гротескних бића, који својом бесциљном егзистенцијом у херметички омеђеном простору, носе једну заједничку поруку да је живот човека сведен на филозофско и духовно вегетирање, унутар апсурда свакодневнице.
Цртежи Драгане Ивановић Раић по квантитету и квалитету чине значајан део стваралаштва у односу на укупан опус. Настајала када и уља на платну (1978 – 1987), ова дела су по својим композиционим и колоритним решењима потпуно аутохтона. Цртежи (у техникама туша, акварела, гваша или у комбинованим техникама) могу се посматрати: као потпуно самосталне ликовне целине, односно као предлошци за будућа платна, или чак као и покушаји ̶ реминисценције на дела великих мајстора. Цртеж одликују слободна композициона и колоритна решења, без жанровских ограничења.
Изложени радови зраче несвакидашњом перспективом, фантазијом и инвентивношћу. Спроводећи јаке тоналне осцилације, уметница постиже ефекат драматичне виталности, ликовне одлучности и слободу егзекуције. У њеном „театру апсурда“ не постоји конкретан систем вредности. То су личности без лица, заблуделе силуете сведене на најједноставније биолошко и филозофско постојање.
Тајновити карактер уметничког опуса Драгане Ивановић Раић открива да се ауторка отиснула у аутентичну, сасвим особену стваралачку авантуру. На раскршћу деценија, када су се уметничка струјања поларизовала од маркантних индивидуалних поетика –нових уметничких пракси седамдесетих, до постмодернистичких струјања осамдесетих година прошлог века, Драгана Ивановић је остајала своја. Стварала је тихо и ненаметљиво, носећи ореол мистичне и тајновите уметнице.
Маријана Петровић Раић, ауторка изложбе
* По сведочењу блиских пријатеља уметнице, крај њеног штефалаја често су затицали „Изабране драме“ Семјуела Бекета.
ДРАГАНА ИВАНОВИЋ РАИЋ (1956 – 1987), магистар сликарства, своје уметничко образовање стицала је на Факултету ликовних уметности у Београду, у периоду од 1975. до 1982. у класама доајена српског и југословенског, послератног сликарства: Александра Луковића Лукијана, Раденка Мишевића, Драгана Лубарде и Чедомира Васића, током својих основних и последипломских студија.
У оквиру групе Аркада (1979 – 1980), чији је била члан и оснивач, са својим пријатељима, сликарима Емиром Крајишником, Младеном Мићуновићем и Душаном Ђукићем, размењује ставове, искуства и мишљења, утврђујући тако, свој особени ликовни језик. Излагала је у периоду своје пуне активности на многим јесењим и пролећним изложбама УЛУС-а, а од самосталних изложби се поред магистарске изложбе на ФЛУ (1982), издвајају две постхумне: у Дому омладине (1987) и ретроспективна изложба у Галерији Народне банке Србије (2015). Њена дела налазе се у Музеју савремене уметности у Београду, Народној банци Србије, у приватним, страним и домаћим колекцијама.
Породична колекција уметнице садржи више од 200 радова (уља и цртежи).
Изложба ће бити отворена до 2. 11. 2024. радним данима од 10 до 20, суботом од 10 до 16 часова